Osnovi fiziologije

КИЧМЕНА МОЖДИНА |

о5

Живчана влакна беле масе кичмене мождине могу се, према улогама које играју и према месту где се находе живчане ћелије којима припадају, груписати у извесан број снопова, који се протежудужином мождине а који се на попречним · пресецима мождине указују у разним облицима (сл. 60).

08 _

То систематизовање беле масе постигнуто је у главноме

двема методама. Прва се састоји у искоришћавању М аПег-ове дегенерације о којој је горе било речи: уништивши центар од кога полазе живчана влакна, или пресекавши ова на једноме месту, прати се на микроскопским пресецима живчанога система траг њихова дегенерисања, који назначује-у-исто-време-и-пут којим су влакна ишла. Посматрањем дегенерације живчаних влакана, на попречним пресецима мождине на разним висинама, дознаје се, да једна од тих влакана имају своје живчане ћелије у самој мождини, а друга изнад мождине у другим живчаним центрима. Јер после тих пресека посматра се, да једна влакна дегенеришу у ономе делу пре- Слика 60. сечене мождине који је изнад тога Шематички пресек кичмене пресека: то су она влакна чије се мождине. 5р. сива маса; | р.4. Ћелије налазе у делу мождине испо Д неукрштеин пирамидални сноп; пресека. Друга влакна дегенеришу у -5 А ЕНИ = 5 сноп; |. с. неукрштени сноп маделу мождине који је испод пресека: – тога мозга; +. В.Вигаасћов то су она чије се живчане Ћелије на- сноп; +. 6. О оП-ов сноп. лазе изнад тога пресека.

Друга метода која је много допринела систематизовању мождинских елемената јесте РТесћ5!2-ова метода. Она се састоји у овоме што следи. У току ембриолошкога развитка, живчана се влакна у почетку састоје из голих цилиндер-аксиса, који се тек доцније умотавају миелином. То снабдевање миелином, „миелинизовање,“ не врши се у исто време за сва влакна, већ се нека раније а нека доцније миелинизују, што дозвољава да се у средишњем живчаном систему групишу живчана влакна која се у исто време миелинизују. На тај се начин добива извесан број снопова тих влакана. Природно је претпоставити да се ти снопови не разликују једино по времену свога миелинизовања, већ и по својим улогама и по своме пореклу. У осталом утврђено је, да се резултати добивени тим двема методама слажу и допуњују. а

Дегенери; сање снопова мож-

динских.