Osnovi fiziologije

И а 361

Аномалија вида која се може сматрати да је супротна миопији јесте хиперметропија или далековидост. Узрок јој је или што је пречник који спаја рожњачу са средиштем мрежњаче одвише кратак, или што је сочиво одвише спљоштено. Дакле управо супротно ономе што смо видели да је узрок кратковидости. Као и у пресбиопији, у хиперметропији ликови падају на мрежњачу кад су предмети удаљени. Али кад се предмети приближују лик пада иза мрежњаче и сочиво нијеу стању да га себи приближи. Најмања даљина на којој је вид јасан (рипс-

фшт ргохитит) ве- И

ћа је него у нор- Миопско око.

малноме виду. Хи- Тек кад је предмет на малој даљини од перметоприја се ока његов лик доспева на ретину.

исправља као и пресбио-

пија употребом двогу-

боиспупчених сочива. При акомодовању

Ф Фвида само предња површина сочива мења своју кривину. То се може доказати Рип пје-овим Слика 85. огледом. Светли пред- Хиперметропско око.

мети, пламен свеће или Хиперметропско или далековидо око. Параосветљен прозор, кад се лелни зраци ЗЕЕ ата. мрежњаче у јед налазе пред оком огле-

дају се у разне делове његове дајући своје слике. Ако посматрамо око пред којим се налази запаљена свећа, видећемо три сличице тога предмета. Једну слику, која је највећа, даје предња површина сочива; та је слика усправна. Другу слику, такође усправну, даје рожњаче; та је слика мања од пређашње. Најзад видимо трећу слику, најмању и изврнуту. Њу даје задња површина сочива која делује као издубено огледало, дочим рожњача и предња површина сочива врше улогу испупчених огледала. Особа у чијем оку посматрамо поменуте слике гледа најпреу даљину. Од једном стане гледати неки предмет који се налази у близини, Тада опажамо да се велика усправна слика умањила. Њу, као што видесмо, даје предња површина сочива. Она се умањила, јер је

Хиперметропија. Рилтје– ов оглед.