Osnovi fiziologije

РАИ А. 21

сваки се гас мешавине понаша као да је сам, у чистоме стању. Његова растворљивост зависи дакле од температуре и од његова притиска. Зато је потребно знати која је вредност делимичног притиска разних измешаних гасова. На делимични притисак једнога гаса пада онај део целокупнога притиска мешавине, који тај гас представља својом запремином у мешавини. На пр., садржи ли ваздух под притиском једне атмосфере авота и !/. кисеоника, тада је делимични притисак првога гаса једнак '/- атмосфере а другога '/;.

Према томе, ваздушни кисеоник понаша се у погледу његова притиска и растварања у течностима као да се налази сам, У чистоме стању, али под притиском | атмосфере.

На основу горњих физичких закона, атмосферски ваздух се раствара у води река, језера и океана. Пошто је растворљивост кисеовика у води већа од растворљивости азота, то ваздух растворен у води садржи више кисеоника од атмосферскога ваздуха: око 33, док га у атмосфери има око 217. Али треба одмах напоменути, да се кисеоник, као и азот, налази у води У равнотежи са атмосферским ваздухом, и-да према томе има исти напон као и кисеоник у атмосфери. Ово је врло важна ствар са физиолошкога гледишта, јер, као што ћемо видети даље, прелаз гасова у крв зависи од њихова посебнога напона, а пошто је овај исти за кисеоник у атмосфери и за кисеоник растворен у. води, излази да су у томе погледу организми у води у истим погодбама као и организми у атмосфери. Према томе, иако ваздух у води садржи више кисеоника, то не може бити узрок, као што се помишшљало, што рибе умиру на атмосферноме ваздуху сиромашнијем кисеоником.

УУ растварању атмосферскога ваздуха у води (рекама, језерима, морима), разни чиниоци олакшавају његово продирање у дубину, нарочито таласи и разне струје у воденој маси, јер самом дифузијом продирање је веома споро“).

Ваздух у води, као и у атмосфери, претрпљује промене под утицајем живих организама. Хлорофилне биљке производе кисеоник трошећи угљендиоксид; тако да вода може чак бити презасићена кисеоником ; али хлорофилна асимилација се врши знатно само на мањим дубинама, јер вода у дебљим слојевима упија потпуно светлосне зракове. На неколико стотина метара не може бити више говора о хлорофилној асимилацији, а посматрало се да је ана у алге ЏТуа Тасгиса незнатна већ на 8—710. м. дубине.

#) Израчунало се на пример, да би требало 42 године да би делић кисеоника доспео са површине на 250 метара дубине.

Ваздух у води.