Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

218

Ова једначина подобна је дакле једначиви наведеној код ваљчасти зубчаника. —

Овакав шраф зове се безкрајњи шраф, јер се може непрестано да обрће у истом правцу, што код обичног шрафа, неможе да буде. —

208. Профил завојака. Из напред реченог лако је видити, да у равнини повученој кроз осу шрафа а управно на осу точка, завојци долазе постепено у додир са точком као зуби једне кремаљере, потоме профили завојка морају бити такви као што су профили, који одговарају кремаљери и њеном ваљчастом точву.

Што се пак тиче Форме зуба самог точка, будући да ови имају доста малу ширину, то се њиов додир са завојцима шрафа може сматрати, као да бива у равнини, која тангира средњу завојну пругу [завојницу — ћепсе тоуеппе] шрафа. Потоме зуби морају бити косо положени прама, њиовој средњој равнини, тако исто као што су косо положени завојци шрафа према његовој оси. — Отуда сљедује, да зуби точка образују тако рећи један шраф, који толико има разни завојака, колико точак има зуба, и кога је средња завојна пруга натнута према оси овог шрафа за уго ,Ј, који је комплемент аналогичног угла # оног другог шрафа. — Осим тога оба шраа морају бити истог правца, т. је: оба десна или оба лева. —

209. Теорија трења показује под каквим би условима безкрајни шраф и зубчасти точак могли бити реципроки, 1. је. да се може повољно један средством другог покретати. — Ови услови подпуно су испуњени, кад се угли Ји г% међусобом па сљедствено и од 45" мало разликују. — У осталом због великог трења, безерајни шрафови употребљују се врло редко за пренос кретања. Њиова је употреба поглавито за кретања са малим брзинама, и кад се има при преносу кретања мали одпор да савлада. —

210. Екипажа зубчаника. Пренос кретања између две осовине, којих се теометричке осе неналазе у једној истој равнини, производи се понајвише средством зубчаника употребљујући трећу посредну осовину, која се мора тако удесити, да њена геометричка оса, продужена пресеца прве две, или даје равноодстојна, са једмом а да пресеца ону другу. —