Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

222

кретног котура, док се напоследку неодвоји од последњег стадног котура, и долази у руве онога, кон има терет да диже.

Ако је стални крај конопца утврђен за некретни део котураче, онда је број струкова конопца и котурова паран, вао што слике показују, напротив ако би вопросни крај био утврђен за покретни део котураче, онда како број струкова конопца, тако и вотурова биће безпаран.

При определењу отношења брзина, имамо у рачун узети и број струкова конопца, ком сајужавају котурове. И заиста, кад се кретни део котураче уздигне на неку извесну висину, онда сваки од струкова на копима котури почивају, скратиће се за исту количину, а крај за коп се вуче, увећа ће се за толико колико износи сбир ових скраћења струкова, — Овде се предпоставља, да су сви струкови врло близу равноодстојни међусобом. — Ако дакле означимо са У брзину једне тачке краја, за који се вуче, са 2 брзину покретног дела котураче, са т буој струкова конопца, коп иду од једног дела котураче до другог, онда ћемо имати:

Ини | отуда Кон У — »

Што ће рећи: Да отношење између брзине тачке, у којој дејствује терет, и брзине тачке, у којој дејствује мотор, равно је јединици подељеној са бројем струкова конопца

919 Ккипажа котурача. Узмимо две такове котураче као што их напред описасмо и рецимо да за сваку имамо једначину.

ИУ => ', У => Сајужавајући удесно ове две котураче, можемо добити да

8. отношења брзина буду равна, реј пау, потоме како буде-

мо узели == или о = У т.ј: потоме како будемо закачили кретни део друге за кретни део прве котураче, или за њен крај, у коме дејствује мотор. — Јасно је, да у је-