Otadžbina

8

ВАСА РЕШПЕКТ

вели су чак у дубоку старост, обоје, посредни, да им јединад не умре и породица данке омрчи. Као сад да су ми пред очима , кад се на променади шећу. Она мајестетична дама, он такођер; чакшире белс у фипим виксованим „штиФлама", без напршњака, бела краватла, обријано фино лице, ход лаган господствен, прави дипломатски изглед; па пребачени преко леве руке госпојин шал. Баш сви су за њима гледали. Дипломат човек, из Метернихове школе. — Његове колеге су га јако решпектовале , живео је на већој нози што бо кажу. Кућа му је у сред града, на кат, мраморни басамаци, мраморни бунар у свакој кујни , красно обиталиште, лен салоп, у једној соби слике од првих јевропских сликара, у другој соби тропско цвеће, па у трећој опет саме тице, канарине, папагаји. У позоришту је његова ложа прва до командујућег ђенерала. Кад о Божићу у цркву дође, његова бунда од купеЈ што је из Русије донео , све очи к себи привлачи. Тако скупоцених имао је три. Најмлађи брат Игњип, Стеван, и то је био особењак, ал у жалосној Форми. Прохујао је мале школе , па даље пије хтео , ал га отац пије дао учити, но остаде код куће, покрај Игње. КадјеСтева момак био, ироводиоје своје дане у лудо. Није ништа радио. Био је леп; образи су му били фини, нсжни као у какве девојке, и то му је шкодило. Девојке су грамзиле за њим; изредан играч, понајвшпе је време у женском друштву ироводио, обичаји су му женски, мекушни. Кад се хтеде женити, оно јагма за њим; свака је мислила, благо оној, која ће га добити; чика Игња није био леп, нити се за њега грабиле. Стева кад се жени, наравно да се мора оженити себи равном, т. ј. кокетом. И доиста оженио се лепом девојком, добром играчицом, кокетом , све као што је он, и тако пемарљивом газдарицом као што је он.