Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГхЛЕД „Мисли о војеној организацији Србије, написао Паја Путник"

Овако глаеи српска најновија војено-стручњачка књига једна. Са задовољством, местимиде с усхићењем читасмо књигу ову. Ко је писад тих мисли ио ирошдости својој, читаЈ читаоче, нашу ратну повесниду од пре двадесет и седам година , читај „Отаџбину" и у њојзи битку на Јарковцу. Онда наш Паја Путннк још ђаком ступи у народну војску, извојује себи депог нмена, и од оно доба па до јако продазећи кроз разна искушења н кусајући разних животних горчина — употребио је он савесно своје време, да знање умножи, усаврши, н да га својим ратннм нскуствима у скдад доведе. У којој је мери то њему за руком иошдо, сведочи на стоду дежећа нам књига његова. У рату храбар, бодрог ока, у миру у науци неуморан, баш је Паја Путник позван био, да у књизи једној напише искуства, науке, умствоЕања и мисди своје. Оводико о особи нишчевој. Сад о књизн његовој. Кад смо је почеди учити, учини нам се, да ћемо је за часак проучитп. Ад прођоше и више дана, док је савдадасмо. тако је језгровита и сабијена депих мисди, а особито израза тондог родољубља, каквог само у овој струци у Фадејевој књизи нађосмо. Ми Пајину књигу савесно препоручујемо нашем читадачком свету као најзнаменитији појав на нољу ратне књижевности. Начин раздагања , сдог и став је јасан, досдедан, крепак по где-где крупан и оштар, ад истинит и само ствари се држећ. Наведене примере, сравнања, правида и аФоризме , биди они ма из ког извора црпљени , тицади се они ратне науке о организацији у опште иди по Србију поособно, смемо сдободно назвати бисером и драгим камењем.