Otadžbina

Б О 1( А

Зову Боком онај чаробни залијев у који се сиуштају и тону кршовита и скоро неприступна брда јужне Херцеговине и Црне Горе. Кажу људи, који свијет обађу, да је тај један од најљепгаијех подожаја земље; и збиља би рекао да се је овдје природа играла, кад је своје чудесно дјело на махове стварала. Кад дођеш с мора, по што си се нагледао ситан просутијех ио пучини далматинскпјех острвица, што скоро једна другу дактом коси; но што си се дивио висини 1ЗелебиКа и Биокова, стравичноме паду Крке и бојадисаному Трогиру, красној Неретви и љуцкому Дубровнику, да ти се оку не додије, све од једном нестану острвице ћак до Ерфа, пак се, у сред ове несташице, раствора ушће которскога залијева, као да га је творац ту умјестио да буде топцу спас. Ушће је толико широм пространо да се не могу пресумитити зрна од топова кад са обје стране грухају. Уласком Оштри рт остаје с лијеве; ово дуго пружало херцеговачкијех брда на лик љемјеша о ралу, на шиљку изоштрено бојнијем топом. С десне видиш зимзелене брежуљке лустичке и грбаљске на махове потрапљене уз сунчани припек, су два отока у покос, које стари зваху Жањице, а врсници ни , Мамула. Ту су људи ломили љути лит да јој умјесте бојни топ. — С пријед ти се раствора пространа лука, гдје се зими крше и пролијевају о плитко дно бијесни валови, успети и погнати јужнијем вјетром, те се сустопице запјенушени и набрекнути на достиг сутјечу. Кад се брод крају допримакне , видиш горе и доље просуту множ лијепијех кућа гдје промаљају измеђ зелена сада, гдје и гдје хрпом, гдје и гдје усамљене по сред овјенчанијех перивоја. Ово је стари Херцегнови, којему је брштан облачио испукле зидове да му скрије плаве од олова развалине. Два му крила