Otadžbina

34

НАПРЕДАК И МЕТА ЈЕСТАСЈТВЕНИЦЕ

Ако је ово слагање чулних примета са објектима — које је основа свега нашег сазнања — напред спремљен продукат органске створне силе , то је доиста овде целисходност достигла вршак свога савршенства. Али управ овде је испитивање правих чињеница са свим из основе потрло веру у предопредељену хармонију унутрашњег и спољњег света. Ми се не ћемо по танко упуштати у то, како око није ни мадо савршенији инструменат , по што су инструменти које је човек направио. Шта више око има таких ведиких махна, каквих немају инструменти, које је човек правио. Ади ово није ништа наспрам онога, што ћемо наћи кад испитамо квалитет чулних осећаја (8тпезетр{т(1ип§), која нас обавештавају о разним особинама спољних тела. Ми можемо потпуно доказати , да у ничему нема подобностн између квалитета чулних осећаја и квалитета спољњег агенса, којим је чуло надражено. У главноме ово је разложено још законом о сиецифичним чулним, енергијама, који је поставио Јован Милер. По овоме закону сваки чулни живац има свој особити начин осећаја , истина да се сваки може надражити разним средствима, али ова средства могу надражити и разне чулне органе; и ма како ово било увек у видном живцу постаје само осећај светлостп, у уву само осећај тона, дакле у сваком нерву постаје само једно извесно осећање, које одговара његовој особитој специфичној енергији. Дакле најве&е осеКање разлике у квалитету осеКаја, т. ј. ■између осеКаја разних чула, не зависе ни мало од ирироде сиољмих надражајних средстава, веК једино зависе од ирироде надраженог нервног аиарата. Доцнијим испитивањем обим овог закона је још раширен. Врло је вероватно , да и само осећање разних боја (и тонова разне висине), дакле и квалитативна разлика самих осећаја светлости (или осећаји слуха), зависи од надражаја р^них са разном сиециФичном енергијом снабдевених кончића видног живца^ Содносно живца слуха). Објективне смеше светлости разнолике су а у осећају оне су сведене само на три основне боје. Због тога разне смеше светлости могу изгледати са свим једнаке. Из ових и подобпих чињеница следује: да су наши осеКаји ио квалитету само знаци сиољњих објеката, а никако ираве слике (Аћ1зЈ1с1ег) ових објеката, јер би бар у неколико морали бити иодобни. Свака слика мора бар у нечему бити подобна објекту тако н. пр. човечија статуа има са овим исти телесни облик. А за звак довољно је само, да се увек појави, како наступе извесне нрилике, и по томе међу знаком и објектом само је у то-