Otadžbina

2

кроз швајца1'ску

сам барем пројурим кроз Швајцарску, ако ништа друго. Кад нисам те среће да ироведем ,едио цело дето у тој иајлепшој башти европској, која се зове савез швајцарских држава, па да се дивим њеним природним депотама, да уживам хиљадострука уживања која она сваке године пружа тодиким хиљадама имућних људи из цедога света, да проучим шкоду, војску, општину и остаде уманове у тој држави, које јој тодико хваде — а обо , помисдих синоћ, дај да видим онолико кодико се на парним кридима докомотиве може видети за четири дана. Брзо се обучем, спакујем нешто рубина, мога Бедекера и нешто дувана у ручну торбицу, па хајд нпз басамаке. Попијем каву у трпезарији, па у омнибус који је чекао пред задњим вратима хотеда. У омиибусу гори дамиа и ако веЈ> сванудо беше, ади не беше никаквог друштва. Прозврјасмо кроз успаван Уши, па онда хајд подако уз брдо. У по пута, одваја се друм за у депи Вевеј, где смо јуче биди. Како је диван тај пут крај језера, начичкан питомим седима и још више дивним изгдедима у савојску обаду с оне стране језера! Напред свеже зеденидо и у њему седа као придепљена беда гњезда, иза њих идаве горе, а иза ових снегом покривеии Адпи! Десно у даљини беди се снежна гдава Монбданова, за коју су нашди да тако много дичи на гдаву Наподеона 1-ог. Кад се око умори гдедјаући те горостасе швајцарских адпијских данаца, ваља га само спустити преда се, па ће се одмах одморити на том дазурном пдаветиилу мирног језерског огледада, по коме се утркују као лептирови, лаки чунићи са њиховим шареним заставицама, свију народа на свету, и мајушни парабродићи који једва могу возити по неколико Фамидија, али за то имају често и своје рођене топнће којима праве шендук по мирном женевском језеру. Та то је цеда швајцарска марина! Ено видите онај мади парабродић што се ушепртљио као патка, пловећн из Бориважа право на другу страну у Евијан, то је адмирадска лађа на женевском језеру. Ви се чудите што је на њој румунска застава? Моп Б1еи, за што не? У репубдикама не питају за народност, и ви ако хоћете и имате дара можете сутра постати адмирад у — Швајцарској. Ето г. кнез Бранковано, чија је она лађица са румунском заставом и •— разуме се — натписом Коташа, сазидао је дивну надату на обади језера, само 3 кидометра од Евијана у ОмФијаиу, сад зида Формално пристаниште пред својом надатом, начичкано топовима тако да му ни инглеска морска сила, ни турска оклопница „Махмудија" не ће моћи продретп до пред палату; а да се бродовље не Си ноћу и кад је магла губило на „пучини" језерској, кнез Бранковано на своме