Otadžbina

О ИЗВОРИМА ЖИВОТМИХ СИ<ЛА Од Ф. Хопе-Сајлера

(Свршетак) Трулежне течности, нуне ових бактерија, могу се у стаклену цев затонити на оба краја тако, да ваздух ни мало не улази, па ипак се с времена на време бактерије микроскопом могу лако видети. Оне расту и множе се у затвореној стакленој цеви и са н>нх постаје на ново труљење, чим се после дужег или краћег времена из те њихове тамнпце пусте. У најновиЈе доба дознало се још за једну особиту врсту организама, што су се на дну атлантскога оцеана настаннли. Инглески анатом Хексли (Нпх1еу) нашао је у дубини од 5 до 25 иљада стопа некакав муљ од најпримитивнијих организама, што је он назвао ВаШућшз НаескеШ, у част славноме научењаку Ернсту Хеклу. Они који познају живот у дубинама морским, држали су, да у такој огромној дубини не могу никакви живи створови постојати. Сунчева је светлост исиод 1000 стопа у мору готово са свим апсорбирана, садржина кисеоника све је мања што се дубље иде у море, и ма да нема баш са свим сигурних испитивања о кисеонику у тако огромним дубинама, онет се са испитивања тога гаса у много плићим водама закључити може, да Хекслов батибијус нема баш никаквог кисеоника. Сад се намеће питање, како дакле ваља замислити храњење ових примитивних створова ? Близу површине мора има тако много животиња, да остатци њихови падају растворени на дно морско, и настављено растварање Ферментом истих служи батибијусу за живот. Ако се при свакоме врењу ослобођавају силе, разуме се онда, да се њима нижи организми врло користе и да се у так-