Otadžbina

652

0 ИЗВОРИМА ЖИВОТНИХ СИЛА

га, још грчи и као што сам пређе споменуо, нижп органпзмн, ма да нм кисеоник никако и не долази, ипак показују нека меканичка кретања, која ако нису са кретањима мишића идентична, стоје им ипак врло на близу. Овде имамо да кажемо што о једној важној ствари. Меканичка КЈЈетааа појављују се као мали део сида, који се кемичким претварањима у човеку или животињи ослобођавају и много већи део показује се као ослобођена тоилота и с тога је још од Л.авоазијева доба уобичајено, животињски живот сравњивати са неким тихим сагоревањем Извори обојих, мишићне снаге и топлоте, као да су једни исти. Дуго време мислило се, да ваља тражити у азотастим супстаниама, особито у беланчевинастнм материјама, тела, која дају мишићу његову снагу при њиховом кемиском растварању, док растварању шећера и масти приписивало се развијање топлоте. Овом ствари дуго су се бавили и испитивали је и најзад показао се резултат , да човек или животиња при мишићном напрезању нешто врло мало или управо ни мало више не троши беланчевинастнх матерпја него на миру, ма да је удисавање кисеоника и избацивање угљепика за време рада много јаче. По томе је могуће, да се стога тако мало потроши беланчевинастих материја што се мишићи, који се из истнх беланчевинастих материја састоје, и сами у неколико истроше и то морају они на ново надокнадити. У опште за надокнађење потрошње при кемиским процесима, морају се беланчевииасте материје узимати , особито за надокнађање Фермента и наслагање хране као маст и скробне материје. За ово све од нотребе је нека извесна количина сваки дан и она се не сме смањивати, међу тим више узимање беланчевннастих материја изазива и увећано растварање у утроби, и образовање топлоте ; под таквим условима само се некн мали део уиотреби за наслагање масти. Много узнмање масти и шећера увећава у човекову телу кемиске промене и иомаже образовање масти , ма да исте материје као да не суделују непосредно при томе наслагању. Многом храном не могу се много више увећати мишићне радње, ако се типска мера пређе, а на против продукција топлоте увећава се, докле се храна претвара и довољно са кисеоником снабдева , који својим једињењем са њиховим састојцима и производи развијање топлоте. Ми смо видели, да крв може да даје при мирном билу за осам пута толико кисеоника, колпко је за обпчно стање од потребе. И поред све ове разлике у храни и продукцији топлоте ппак је температура крвниприлично регулирани, без сумње упливима живаца