Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

113

његовог левог крила, и уједно да се старамо да што скорије дођемо у додир с колоном г. потпуковника Бучевића. Што се тиче развијања нашега Фронта, ту, господо.... (и сад настаде читаво предавање о расипном строју, о стрељачком ланцу, о потпорама, о резерви сваког -батаљона и сваке бригаде, о главној резерви и т. д. предавање, које сам ја с врло великим интересом слушао, јер третираше за ме са свим нова питања, и из кога сам видео да с основом хвале г. Анђелковића као проФесора артиљеријске школе). Пошто је шеФ штаба дао сва нужна упутства и сва разјашњења на поједина питања дотичних команданта, и пошто је г. дивизијар изговорио неколико топлих речи о сутрашњем дану и о громадној важности задатка, који је пао у део нашој дивизији, и пошто је команданту коњице наређено да један вод коњаника разашље у поштански реле долином Турије, од Оризишта до Вукање, како би се добила свеза с комбинованом дивизијом, команданти се свечано рур;оваше, и ћутећи оде сваки у свој круг, да према иримљеној заповести изда детаљне наредбе својим потчињенима. И ја одох у моју канцеларију (чини ми се да смо пре тога на двоје на троје нешто јели) где су ме већ очекивали сва г. г. лекари, лекарски помоћници и апотекари. Ту буху капетан Др. II. Остојић командир П- ге пољске болнице, капетан Др. Хаџи-Лазић командир Ш- ,,е ггољске болнице, даље Др. Лаза Стефановић , Др, Леви, Др. Бикл, лекар, помоћници: Јанекосић, Андра Петровић и Видаковић. Апотекари беху: Кедровић, Новаковић и, ако се не варам, Трухли, али не знам да ли су ту били при издавању заповести. (Капетана Др. М Лазаревића и лекарског помоћника К Лииолда, са 50 болничара из дивизијског санитетског одељења наше днвизије бејах још јуче откомандовао колони капетана Павла Ђорђевића). Ја сам скупљеним колегама од прилике казао ово ; ■ОТАЏВИНД 8