Otadžbina

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА 43 или с којом не би друговала ова усмена, традиционална импровизована књижевност; а наћи ће се још доота племена на земљи, у којих и сад нема ни почетака писане књижевности, а има добро развијена народна усмена књижевност. Ова усмена, традпционална књижевност у примитивних народа, има и своју критику, ма да се никад не зна за име ни производника ни критичара. То је за то, што по особитој уредби ове књижевности имена књижевника или нроизводника не играју никакву особиту улогу; на њих се слабо пази, за њих се слабо распитује. У тој уеменој књижевности ни мало се не истиче лична заслуга; све је опште ; па ником и не нада на ум да тражи какву славу у томе, што је спевао песму, или што је спеваној песми одоборење или поругу изрекао. Критику у њој води сва публика једнодушно. Ако је производ створен размишљањем или импровизацијом, по себи нејаке унутрашње вредности — он налази с места коначну осуду; пропада без милости и нестаје га, јер оно што пубшци није по вољи, нико неће да памти ни да другоме казује. Ако ли је творац новога производа угодио публици, његов производ памте други, казују га даље, поправљају му недостатке, прерађују га у течају времена нрема ново-посталоме „духу времена," и сви га слошки чувају од пропасти. На овоме начину стварања. изношења пред публику (издавања) п критиковања од стране публике дубоко је основан опај атрибут народна , који се по правди даје усменој традиционалној књижевности, томе првоме, примитивном периоду сваке књижевности. Овим иачином стварања и критиковања у усменој књижевпости излазе на видик, јаче него у ма каквој писаној на широко и на дугачко све истините народне моћи, народни укус, карактер и тенденције. За то је земљиште усмене народне књижевности најтврђи и најчвршћи, историјски темељ за оснивање научне и писмене књи-