Otadžbina

48

СТАРА НАРОДНА НЕСМА

родној књижевности као што би стајао иревод или ирерада ио туђој мисли у књижевности писаној. Оригинал ове теме горе поменутих прича и песама народних налази се чак у Панчатантри, индијској књизи прича. Та је књига преводима на источне језике докотурала се до Византије; ту је у средњим вековима преведена на грчки; са грчкога је превођењем ушла у словенски и у остали јевропски свет. Стари књижевници и писмени људи наших средњих векова приповедали су ову причу из Панчатантре слушаоцима из народа на једном или на више места. или с намером да своју ученост и начитаност покажу, или да угоде народном укусу, који је рад био, да штогод из књижевне мудрости и из књига чује. Таким је начином прича нашла пријема и уласка у народну усмену књижевност, и, њеном критиком иримљена и одобрена, разишла се на све стране, и добила је горе наноменуте обраде. У своме оригиналу, у Панчатантри ирича носи наслбв (( 0 оичараном сину браманову" . Слика гује, њено свлачење коже, Индија, као земља у којој се тај природни појав чешће него игде мотрити даје, религиозно поштовање змија, које је у тој земљи јако раширено било — све су то околни и на једно место сабрани услови. који су утицајем својим учинили, да прича добије такав облик. Поставши један пут, прича се по том као зрно, које је свуд могло бити радо примл;>ено, кренула на пут кроз источне земље у Јевропу. Свуда је редом налазила преводника, слушалаца и читалаца, особито у средњим вековима, тако склоним на све чудновато, Фантастнчно и замршено, а тако оскудним својом властитом литерарном производном. Судбином ове приче из Панчатантре прошло је не мало других прича источних и из те књиге и из других извора. Њени су последњи изданци и горе наведене наше песме \ 1 Види Јагићеве белешке иа Петрановићев зборник босанских народних песама, у КаЗи ,ји&ов1. акас!. II, 226—228.