Otadžbina

КЊИШЕВНИ ПРЕГЈХЕД

НЕКОИИКО ПРИЈИЕДДВА на г^њигу Д. Ђуриђа „осиовна та^ти^д" (Министарство војно — Основна тонтики три рода војске, за питомце војне академпје и слушаоце других ројних шкода, за спрему подоФицира и оФицира за полагање испита, а и за старешипе народне војске, написао Д. Ђурић, ђенералштабни потпуковнпк , проФесор тактике у војној академији , начелник штаба шумадијског корпуса).

Прва је вредност ове књиге, да ју је писац написао великом брижљивошћу и трудом; да је управио своју пажњу на све гране и струке војне и ратне службе; и да је уз ту мету проучио дотичне књиге готово свију велесила и, у колико је могуће, преиначио и удесио њихова правнла према особеносгнма народне србске војске. Највећа корист пак даје се црпсти из Ђурићеве књиге тиме, што у читаоцу буди и оштри размишљање и суђење, те овај добија сопствене назоре и развија му се мњење о подобним приликама. У ратовању има неких празакона и праправила, која постоје од када је света и века, од првог рата, кад оно уби Кајин Авела, и која ће постојати, докле год буде трајало рата у људству, а то ће од ирилике бити донде, докле живих људи има на овој нашој земаљској лопти. Та су правила непомичпа и неподложна појединим мњењима. Ми видимо, да на неким равницама и на неким рекама од памтивека сви народи имађаху своје одсудне битке. Косово поље, Моравско поље ниже Беча, Липиско поље, Шалонска поља носе од природе на себи печат вечитих одсудних ограшаја. Стратегија остаје у избору војишта и бсјигпта са својим начелима она иста кроз векове. Тако има и у самом сукобу (;чистој тактици:) опет сталних, непроменљивих закона. Али начин, којим се стратешки ступа на ограшје и одступа; начин, по коме се има да креће војска у самој битци, како би надмашила, савладала, сузбила и за даљи оој онеспособила свог противника, тај начин је тако разноврстан,