Otadžbina

038

ОДГОВСР Г. ДУЧИЋУ

3. да ја са мојим ратним успоменама секундирам пештанским чивутима и соФтама, њнховим грдњама, којима обасипаху и обасипљу српски рат н српски народ „који не уступа ни јуиаштвом, ни патриотизмом, ни човјечанским врлинама ни једном народу* 4. кривите ме што нема телеграма о боју на Радојни „у коме је српско оруж^е са свијем тријумФално н поштење задобило"; 5 питате, не мене лично. као писца ратних успомена »на Гра-иици' 1 . него ме три четири пута питате као начелника сраског санитета, зар сам се заклео да зовем новинарским ратом онај рат који је само Орбију стао преко 20.000 мртвих и рањених?; 6. нападате ме због ђенерала Черњајева за кога велите да су га довела славенска осећања да помогне српском народу на бојном пољу колико је знао у могао, велите да бар ја не би требало да корим Черњајева који сам био у његовом штабу. Овде сте написали » " које тачкиде треба да кажу да сам му лично неблагодаран, и замерате ми гато ја (!) несам чувао Черњајева од погрешака. 7. велите да моје успомене из првога рата вређају понос целога народа српског којега сте и ви „син и поријеклом Орб, од како се населио на балкански полуоток" 8. најзад називљете моје дело „памФлетом" Да видимо колико има истине у свакој од ових тачака. 1. Ја не знам већега цинизма него кад неко јавно каже оно, што није истина. Молићемо, а где сам ја у мојим ратним успоменама исмевао оно што није за исмевање? Изволте цитирати та места, иначе ће на вама остати један придев, који врло мало доликује орнату архимандритскоме. 2. Где стоји то написано да сам ја назвао српско-турски рат новинарским ? Ја сам верно побележио један разговор који се фактично десио под хладњаком, пред механом у Оризишту, где је био наш штаб, и у томе разговору, као што се сваки може уверити, који уме читати, ја сам баш опонирао ономе, ко,ји је наш први рат назвао в новинарским ратом." А за што сам у опште тај разговор записао и изнео на јавност? За то што се у њему најбоље огледа како брзо окрене шовинизам (надузено и са свим погрешно схваћено родољубље) у противну крајност, чим удари на први неуспех. Зар ви не знате колико је било људи који су проглашавали сваког за издајицу који неће 1876 рат с Турском, а који су после првог неуспеха говорили. „Није вајде треба се мирити с Турском®? Зар ви не знате колику нам је штету учинио првог рата наш неопростими шовинизам ? Зар није крајње време да се лечимо од те болести?