Otadžbina

624

Н А Г Р А Н И Ц И

Али леви крак наше предње линије имађаше једно врло слабо место, за које наш начелник штаба као да није знао из почетка. То беше код села Бобовишта, где Морава прави једну окуку, која је душу дала за прикривено подизање мпстова од леве обале на десну. Пре него што је главна наша команда и била помислила да поседне војском Бобовиште, и да га колико толико утврди, још док на простору између Алексинца и Делиграда нигде поред Мораве није било наше војске. 52- ог Августа, код Бобовишта, пређоше Мораву турски кољаницп, и као гром из ведра неба, близу Нерићева хана, нападоше на једпо одељење наших номорџија тако изненадно , да се ни један није бранио и ако је сваки имао гјо једну спредњачу, али нашим коморџијама обично су пушке биле упетљане у арњевима колским изнутра, или су биле везане за самар на коњу Турци исекоше што год није могло иобећи, свега 22 човека. Сиромах секретар алексиначког одбора „црвеног крста" г. Сима Поповић , који са тим коморџијама беше пошао из Алексинца у Делигред да донесе нешто завојног материјала и осталог прибора за рањенике — постаде жртва те наше лакомислености, и тога коњичког турског препада. Доцније смо нашли његово тело. Осем куршума турских који га бејаху у прса погодили, нађосмо му леву руку нарочито искасапљену сабљом , и то нарочито на мишици, где му је била бела повеска са црвеним крстом , тај знак женевске конвен ције за ааштиту свакога, који није комбатант у рату, него се само брпне за рањенике и болеснике без разлике да ли својс или непријатељске војске, оне конвенције на коју је Турска пристала међу првим јевропским државама, које су се потписале. За то јунаштво турске коњице и за тако сјајан доказ поштовања наспрам једног од најлепших и најсветијих међународних уговора, ја сам одмах службено телеграФисао нашем министру спољних послова, и као што сам доцније из новина видео, он је на основу