Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

627

имена (јер онда несам имао каде да бележим), па ће се сви моји другови из нашега рата 1876 сагласити са мном да су сви ти одушевљени и добри људи и одлични војници били од великих заслуга у борбама наше војске с турском, да су то људи, који су својим врлинама учинили , да кроз прсте гледамо другим њиховим земљацима, који су умели преварити словенске комитете у Русији да и њих пошљу, и који у Србији, својим радом и својим понашањем беху узрок да по кашто поред наше огромне благодарности снрам рускога народа и словеноФилских одбора, поникне и по које мање пријатно осећање. Поред размештања наших трупа по првој и другој линији нашега положаја, који наша војска заузе после 20- сг Августа, и који је напред скициран, у Делиграду се живо радило на реорганизацији старих и на организацији нових трупа. Команду над делиградским кором добио }е наш стари пензионирани пуковник Јоца ( (( Шваба п ) Ђорђевић. Он је некада служио у руској војсци, био је у кримском рату, за тим се вратио у Србију , био је начелник војоке за време друге владе кнеза Михаила , муштрао је и војску и оФицпре на егзецирском пољу, а доциије буде стављен у (( стање покоја." Када се отпоче наш рат, наша је народна војска имала тако велику нужду у ОФицирима, да су реактивирани сви пензионари и на расположење стављени ОФицири, дакле и пуковник Ђорђевић , и ако се он сиромах бранио да му је већ 60 година, да он радо хоће да послужи своме „отечеству", али да сам сумња да ће моћи што учинити. Из Београда су јавили Черњајеву како је стар пуковник Ђорђевић, алн он беше некада руски оФицир, знао је добро да говори руски и српски, и то беше довољно да постане (( корпусни командир." И за цело време нашега борављења у Делиграду, ја сам имао прилику да видим како наш стари добри пуковник Јоца — (( муштра п његов корпус од јутра до мрака, уз лепе маршеве наше војене40 *