Otadžbina

578

ПОПИС Л.УДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

У г 0 д

и н и

годишње множење

У округу

1874

! 866

у проиенту

шабачком

702

652

0,96

крајинском

950

890

0 84

подринском

570

537

0,77

рудничком

454

432

0,64

ваљевском

450

437

0,37

Највећа места налазе се у округу смедеревском и црноречком. У 1866 години предњачио је округ црноречки, а после њега био је смедеревски. Најмања су места у окрузима: ваљевском и крушевачком. И у 1866 години био је то округ крушевачки, где су била нај слабије насељена места ; али тада му је био најближи округ алексиначки, а ваљевски је долазио тек пети на реду. Ово стоји у вези са намножавањем становништва, и ми ћемо мало даље видети, одкуда је то застајање округа ваљевског. Сва насељена места у кнежевини Србији, састављају 1089 општина, и по томе долазе на једну општину 2,02 насељена места и у средњу руку по 1.244 становника. На једну варошку ошитину долази одсеком по једно насељено место са 2890 становника ; на једну пак сеоску општину долазе по 2,07 места са 1167 становника. Колико је било у појединим окрузима општина , по колико је места и колико становника долазило на једну општину, види се из овог прегледа.

0 к р у з и

Крој општина

На једну општину долази васељених | становнкка меота ј

Подрински

; 30

3,07

1.7 47

Црноречки ...

36

1,2.5

1.623

Шабачки

53

2,17

1.497

Крушевачки . .

57

3 70

1.353

Алексиначки

43

2,84

1.341

Смедеревски . . .

53

1,02

1.331

Ужички .

86

2,24

1.331

Ваљевски, . ...

69

2,84

1.279

Београдски.

58

2,12

1.240

КрагуЈевачки.

89

2,00

1.210

Чачански

54

2,61

1.182

Књажевачки

54

2,07

1.165

Руднички

47

2,47

1.128

Крајински

68

1.18

1.118

Пожаревачки

152

1,21

1.045

Јагодински

68

2,13

1.038

Ћупријски

71

1,34

893