Otadžbina

110ПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРВИЈИ

583

Кад додамо број становника од 1866 године, вишак рођених од 1867 — 1874 године, онда можемо видети, који је округ иоред тога вишка добивено у становништву још и досељавааем.

ЈЗишак рођених

На крају године

187'.-,

од

1 867—1874 г.

имало је бити било је ви

Округ

о т а н о в н

и к а

Алексиначки

7.417

55.553 —

2.108

Београдски

6.209

70.089 —

1.813

Ваљевски

3.380

86.863

1.423

Јагодински

7.510

69.689

880

Књажевачки

7.897

62.976

59

Крагујевачки

10.307

107 600 —

95

Крајински

4.348

74,672 —

1.345

Крушевачки

8.535

76.111 -

992

Подрински

3.223

52.050 —

347

Пожаревачки

18.254

159 044

122

Руднички

3.045

51.320

1.393

Смедеревски

8.960

68 940 —

1.596

'Иупријски

6.517

62.405 -

1.027

Ужички

12.118

116.635

2.133

Црноречки

5.952

59.236

802

Чачански

3.275

61.312 —

2.520

Шабачки

3.332

76.954 —

1.413

Варош Београд

— 2.248

22.930

4.675

У овом ирегледу пада у очи то, што би у четири округа број становника имао бити већи, но колики је нађен последњим иописом. То су окрузи: књажевачки, црноречки, пожаревачки и ужички. Нарочито у ужичком округу велико је исељавање, јер износи годишње по 305 душа. Чачански округ на против, руднички, ваљевски и подрински, дакле сви око округа ужичког, показују преко нриродног вишка још и досељавање. И у осталим окрузима било је досељених; по највише их је добио Београд, и то не само апсолутно већ и релативно. Београд не само да нема природног множења , него шта више, у овој периоди од 1867—1874 године број умрлих преко године био је са 321 већи од броја рођених. У периоди од 1866 до 1874 године износило је годишње множење у окр)гу : мушких женоких становника процената Алексиначком 2,66 2,28 2,47 Смедеревском 2,18 2,23 2,20 Књажевачком 1,77 1,79 1,78