Otadžbina

586

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

свега годишше у процевту мушких 61.286 7.661 1,37 женских, 61,169 7.646 1,43 у опште 122.455 15.307 1,40

Из овах размера види се , да сеоско становништво није у тој мери напредовало, као што је становништво варошко. И за кнежевину Србију важи дакле оно правило, да по варошима број становника боље напредује но што то бива по селима, али и то пада јако у очи, да је тај прогрес сразмерно врло незиатан, особито код мушких становника. Како су нам напредовале у становништву окружне вароши посебице, као средишта целог рада и обрта своје околине, види се из овог прегледа.

Број стбновннка

проценат

у години

годишњег мно-

Варош

1866

1874

жеља

Ваљево

3.066

3 993

3,78

Ужице

3.163

4.081

3,63

Горњи Милановац

858

1.092

3,41

Шабац

6.516

8 028

2,92

Чачак

1.922

2.290

2,39

Мајданнек

1.055

1 .256

2,38

Крушевац

3.670

4.271

2,05

Ћуприја

2.439

2.833

2,02

Пожаревац

6 909

7.829

1,67

Књажевац

3.057

3.459

1,64

Алексинац

3.954

4.447

1,56

Лозница

2.039

2.269

1,41

Београд "

25.178

27.605

1,21

Зајечар

3.860

4 076

0,70

Неготин

4.325

4.528

0,59

Крагујевац

6.386

6.663

0,54

Смедерево

5 013

5.107

0,23

Јагодина

4.429

4.385

— 0,12

Свега

87.839

98.212

1,48

Кад свај проценат множења становника у окружним варошима, поредимо цроценту множења становништва сеоског, који проценат за ову осмогодишњу периоду износи 1.40, онда налазимо, да је множење у варошима било само са 0.08процента јаче. И сама престоница показује проценат мањи од овог средњег, а Крагујевац има једва трећину тога процента. У Јагодини видимо чак и опадање. Смедерево