Otadžbina

22

НА ГРАНИЦИ

петан Угричић и Митровић) и једно мало одељење коњице, и наступаше лево од Касаповца путем Московским^ Друга под командом Катићевом , са остаткогл његовог пређашњег одреда, наступаше насипом к Планиници. У позадности на 2 — 3000 метара за овом колоном г. Лазина резерва. Поредак је, дакле, био такав, да је развој трупа био лак, баш и ако би нас на маршу непријатељ напао. Међу тим дан све више освајаше, време чини ти се све већл а измиче. Пређосмо и Планиницу , дођосмо са нашом резервом и до „Ограде Белог Вељка. м Предње трупе тада су биле на сву прилику близу Лубнице ; још само неколико минута па је први топ од Катићевих трупа, рачунали смо, требао да плане. У томе тако смотреноме и тако мирноме наступању нашем, ми дођосмо и на први оближњи плато, који спадаше већ у хатар села Лубнице. На једној раскрсници од два пута сеоска , на раскршћу и наших мисли о успеху и неуспеху предстојеће борбе наше, наша се резерва мало заустави. Ту, од некуда испаде Ћ... наредник и трубач из војске књажевачке и промуклим гласом одрапортира пот пуковнику Лази да су трупе књажевачке одавно у кретању и да у овоме магновењу, како он мисли, оне већ нападају. Мени се чини, да Ћ... није ни изговорио још ону последњу реч потпуно, а према Лубници први топ груну. Беше, дакле 11 часова. Мало за тим, па задимише и загруваше топови и на московскоме путу. Борба, дакле, отпоче на целом нашем фронту. Кад ми доспесмо над Лубницом са трупама резервним, потпуковник се Катић већ беше у велико развио. Његов стрељачки низ са потпорама беше већ заузео село и почео се кретати косом према турскоме положају. На крајњем десном крилу, позади села, на једном гребену теренском