Otadžbina

ШАТИ И СИН

(Уза слику Њ. В. Књагиње и Њ. Св. Књажевића ирестолонаследника.) 4С* Шта је мило прамалеће Којим небо земљу благосиље? Мирисаво које цвеће, Која песма, срећа, које миље Спрам онога може стати, Бећи узор испричати, Већим сјајем засијати, Спрам онога једног, када мати Поред чеда Пуна срца с њиме разговара, Цео свет у њему гледа, Свет од нада, свет од среће, чара. Па га грли мајка, љуби, Љубављу га, сина свему учи: Да с' у свету не изгуби, Зло од добра да зна да разлучи. Нигде с' таки чар не крије, Да с' у млађан дух упије, Нема речи дивотније, Умилније, нит' има мудрије Од љубави Што је милом чеду тако мати С првим дахом жића јави; Њом га учи цео свет познати. •отаџбина VII, 28 31