Otadžbina

БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

531

дислављевог брата баци у тавницу; Пурћија утекне у Угарску, а Дабиша буде лишен својих земаља. И Вук, Твртков брат, срећно се спасе, и побегне у Дубровнпк, одакле после оде на двор угарскога краља. да с друге стране срећу покуша. .Тедини од незадовољника, који не беше побеђен, био је Санко, син Младенов. По ономе што пређе изложих јасно је, да су се интереси папски и Лудовикови подударали с тежњама Вуковим. С тога овај, на неко време после свога бегства у Дубровник покуша, да поради код римске столице, не би ли га она потпомогла ; па за то, још док се у Дубровнику бавио напише писмо папи Урбану У, у коме га мољаше да поради за њ' код Лудвика, да му се посредовањем овога врати баштина (Усора), коју му Твртко одузе, и да га помири с баном. Молба Вукова да му папа буде на руци, могла је бити за овога врло ласкава а и од користи, јер га је паиа морао потпомагати, ако не ће да изневери мисао и тежње својих претходника. Уз то још, беше му достављено, да Твртко следећи окорне стопе својих прародитеља, који су били већином расколници и кривоверци, храни и брани јеретике стичуће се у Босну, (( као оно гадно стециште с разних страна света», а к томе је било придодато, да његов брат Вук «мрзи ове јеретике, и радо би их уништио, кад бн то до њега стајало».' Такве увере о искреној привржености према римокој столици, могле су ^родити само добрим'плодом. Папи је Вук могао бити као оруђе за протурање римокатолиштва по Босни, а овоме први као средство за постигнуће банске части. После неког времена папа отправи Вуку писмо, у коме му писаше : «крепи се и с љубављу трпи све за католичку веру, јер ће то бити највећа заслуга пред богом. Ми те примамо, вазљубл>ени сине наш, под по-

1 Види Рачкога (Во^отШ I Ра1агепн< књ. VIII. стр. 127.