Otadžbina

Н А ЊЕНОМ ГРОБУ

-џ На том месту, где је негда Мирисало цвеће Ту сад уздах за уздахом Са мог срца слеће. Певале су милопојке Песме пуна чара, А сад црна кукавица С тугом срце пара. Где је негда извирало Чаровито миље, Ту је сада поникнуло Шалосно босиље. И ја ево берем цветак А са гроба њена Па ћу сузом залеват' га Зарад успомена. Ој, та ја је тако љубљах Као росу цвеће.. Ал' узаман, го је било — Више бити неће —. ЈТ. ј Ј. Ј1 етровић