Otadžbina

564 трг. друмови по србији и по босни и срЕДњем вијеку

вачки друм ишао кроз сјеверне арбанашке планине у Призрен. Ми ћемо сад да говоримо о овом пошљедњем путу. У унутрашњост Србије улазило се не само преко пристаништа приморских варопти него и ушћима рјечним. Тако капетани трговачких бродова у средњем вијеку посјећавали 'су не само и данас пловну Бојану и Дрим, него и Мату, Ишлу, Врего (сад Шкумба), Девол (БЈеаМо, сад Семени, а у горњем току и сад Девол) и Војуцу. То су била ПитГпагга,, Шитаге V АЊапо, на којима је, нарочито на Врегу и Деволу, цвјетала знатна трговина са храном. Равно арбанашко приморје, које је сад са свијем опушћело, било је тад покривено прекрасним усјевима. 2 За право пловљења по овим «Рштаге-има« много су се Дубровчани свађали са Драчанима док ови бијаху под напуљским Анжујцима а доцније са Мљечанима. Приморје између Будве и Лзеша, које је прппадало у старо доба РгеуаПз-и, под Византињанима бројало се у драчку ировинцију, а од XI —XIII стољећа звало се Далмација УС6ТТ било је под Србијом од 1 180—144^ г. Тада је рачунато у Зету пли ее звало Приморје , талијански Марина. ; тек у XV столећу раширио се назнв Албанија преко цијеле Зете доКотора, па и у наше вријеме постоји израз сАустријска Албанија» (которски округ) 3 Док су Срби владали овом сада тако жалосном облашћу, она је била у најсјајнијем стању : била је густо насељена, имала је много сјајних варошн и безбројно градића на дивним положарма. Још у XVI столећу талијански путници који су уз Бојану пловили зелена поља 2 ПишЈпагЈа се спомињу непрестано од 1 350—143°. Уге^о и 1)Геаа1о, прво иод Матаранзима, а доцније под Тоцијама и Балшићима у дуб. акт. 1358 —1385 Код ВоПгга има дубина њихова : Бојанд (а11а ђосса) 5 — 7'. Дрима 3 — 4% МаМ1а 4' 1зто 5', Аг^еп^а 3', Вабћого (мјесто на Шкумби) 3', Ро11опа (Семени) 4', Војуца 5'. 3 Н. пр. крал. путује а(1 раг1ез МггЈпе, У1*с1еНсе1; Апћ11)агит ек Оп1с1*пшт зеи а 1а Ма1;е, одлука 1322, 6 Марта (Лј. Ве!'. 1 322). 1п рагиђиб АЊап1е зеи ХегИће 1426. Ас1;а агсћ. \епе!;1 II 258.