Otadžbina

НАША ЧИТ^ЛАЧКА ПУБЛИКЛ И КЊИЖЕВНИ ЛИСТОВИ

629

широким и интензивним образовап.ем масе народне, у чему књижевност може да помогне више и од самих школа.')' Водећи бурно политички живот, ми као велимо у њему има доста душевне хране ; ћаскајући по ваздан на Форуму, немамо кад да мислимо на пенате. Пошто смо се ваздан сити „наполитизирали" па дођемо кући, нама је чисто чудо за што нам је на домаћем огњишту тако пусто и досадно, за што домаћи живот има оамо брига а никаких дражи за нас... Узети лепу књигу код куће те прочитати, ко је то још видео, кад је глава пуна министарских криза, Бонтуових конвенција, раздражених дебата о партајским изгледима на 5 соех и т. д. „Читати могу само беспосличари, који се не интересују за јаван живот." Шта се нас, бесних политичара тиче, што књижевност у свима својим гранама улепшава породични живот, што она животу у опште даје сласти и уживања; ми чећемо да помислимо ни на то да би нам књижевност дала свеже снаге и за саму политичку борбу, када малакшемо под силним политичким разочарењима, када дођемо до убеђења колико се од наших политичких идеала може да оствари. У место да у књижевности на ново ирикупимо наше растројене силе, ми смо само зловољни, и ако нам когод помене „народне послове", ми му онда одговоримо: „Не тиче ме се ништа више« Наравно оно мало умнога капитала што је било, брзо се утрошило, ново се није нигата прибавило, и ми имамо политичку главзбољу... Да нам је мало киеелих паприка из некакве умне туршије да поправимо душин стомак. Ал' на жалост у њему је већ хронични катар од рђаве хране, њему је сада тешко помоћи. Равнодушност српске читалачке публике наспрам књижевности тако је велика, да је то веома рђав знак за наш народни живот, и сваки разуман човек мора се забринути због последица те равнодушности за будућност нашега народа. -Та је равнодушност тако потпуна, да се извесни кругови нашега друштва не стиде њоме поносити се. Има у нас имућних људи који мисле, да су Бог зна шта урадили за књижевност, ако држе једне политичке новине. Има у нас имућних кућа у којих не можете наћи ама ни једне једине књиге, „лека ради". Па чак и у круговима наше интелигенције наћи ћете људи, којима је сва библиотека састављена из неколико стручних књига, без којих се у своме послу не би могли маћи. 1.) Похвалан пзузетак чине у томе оСриоки лист» у Прнморју, «Глас Црногордав на Цетнњу «Нови Век» н «Видело» у Београду, последњи од како су добилп садашње уредннке. Они редовно прате свакп појав у књижевностп, п за то им хвала. УГЕДНИШТВО.