Otadžbina

556

ДЕВОЈКЛ ОРЛЕАНКА

Ораше, још су нашз, суседи, Ал знали ко шта носи сутра дан! Јер гле, у сваком граду ви.је се Британски барјак, њихов парип сва Француска цветна поља затре веН. Покорен Париз Бриту клања се, И старом крјном Дагобертовом 'Гуђинске лозе украси потомка. А унук наших краљева сад лута По својој земљи к'о по туђиј ; И уз душманску војску уста па И стриц му рођен, нрви његов Пер. И мајка црна с војском иде на њ. Свуд горе села, вароши. Све ближе И ближе иде к нама дим и вагра, У ове доље што су мирне још Па за то, драги, намислих и ја У име Бога, докле могу још, За кћери да се побринем; јер жену У ратно доба занлонити треба; А љубав верна помагаће да се Подноси сваки терет (а-рвом овчару) Етјене! Ти просиш Маргу. Њиве су нам близу, И срца су нам близу, сложна су А то је јамац за најбољи брак 1 Мари ти ћутиш; а Лујзона моја Обара очи, ником пониче? Зар да раздвајам за то срца два Што ниси богат? Ко је богат сад? И дом и кош и све је сада пљев За Брите ил за ватру. Верна груд Ваљаног мужа данас тек је кров Од непогоде сигуран. Лујзона. Мој оче! Клод Мари. Лујзоно драга! Лујзона. Драга сестрнце! Тибо. И сваком ево по тридесет њива Поклањам, салаш, крдо, тор и све. Бог мени даде, нек и вами да! Мар. /Загрдм Јованку) Обрадуј она, ради к'о и ми. 0 много лепше би^е свадбе трн