Otadžbina

др. данило мЕдаковиЋ

601

у Мађарској нова ствар и у Војводству нису била звања још добила никаква упутства у том погледу, те тако нико не хге да прими у депозит 2500 Фор. ср. на име кауције за Сриоки /Цневник. Медаковићев лист, који је излазио само два пут на недељу, брзо је нашао потпуна одзива у народу, коме је још од Нааретка Медаковићево име пријатно звонило. Популарни начин писања његовога отворио је Дневнику приступ у све слојеве народне. А.ко и јесте већина српске интелигенције поврвела у беамтерију, остало их је још доста, који су у Медаковићеве листове слали дописе, чланке и прилоге. За кратко време постаде Дневник са Седмицом правим органом српскога народа, народним средиштем за политични и књижевни вад. Овај успех морао је тим већма изазвати позорност ћесарских власти, Као што је познато, Војводство .је само по имену било српско, а у самој ствари ни сами Салцбург није био немачкији и римокатоличкији. Ако је ћесар држао за нужно, да Орбе за толике њихове жртве и услуге награди испуп.ењем речи, којом су им се обвезали његови претпи, они многи немачки ћесарчићи у Војводству трудили су се што евојскије, да осујете ћесареву намеру. Пак су и \спели. 0 српском имену и језику у јагности није ни речи било,*) пак је инсоленција ћесарсие полиције дотле ишла, да су жандари у Новом Саду и у куће српских тежака улазили ч забрањивали женама прати кошуље, ако је био какав празник римске цркве ! Може се мислити, какав је могао бити положај српскога новинара у таквлм приликама, ако је покушавао говорити о јавним пословима. Чисто се не би веровало, кад би се каиивало, за што су свезаппњали у новЈсадском крајзамту код Медаковића и његовога Срискога Дневника. У вечитом падрцан.у особито су се одликовали комисари Клезијус и Бернштајн. Још пм је понајбоље умео доекакивати Милорад Медакогић, који је у Црној Гори научио био, какав је «дипломатски« начин понајириклалниј« на одношаје са ћесарским властима. Положај Сраскоме Дневнику знаменито је отежавао рат, који се 1853. године почео међу Русијом и Турском и који ће после годину дана да се рашири у рат Русије са Турском и западном Европом. Аустрија, истина, није отворено изишла против Русије на бојиште, али она је у хостилности против ње ишла до границе, где је још само Фалила Формална објава рата. Видимо, како су н данас у Аустрији прогоњене руске симпатије, кад обе царевине *) Ваљда се неће у штогод рачунати име круновине «српско» војводство' или прештампавање ћирилицом сакатих хрватских превода државних »акона и наредаба'