Otadžbina

ДР. Д^НИЛО МЕДАКОВИ'11

603

да његова интолеранција, тежња за прозелитизмом илп за уни штавањем еваке друге вере. Против овог основиог начела римске вере ништа не доказују они племенити појединди мећу католицима, који су кадрк узвиеити се над римским мрачним Фанатизмом. Овакви ■изузетци само потврђују правило. Ено главом неиогрешни наместник Христов, многогрешни папа Пије IX, ието је чинио међу осталим и 20. априлија (2. маја) 1877. кад је поводом заиочетога рата међу Русима и Турцима јавно и свечано казао : в да не зна, која ће страна победити, али да добро зна, да над једном од њих, која се зове иравославна, а ли је шизматичка, стоји теилка рука божије ирпвде због гоњења- католина !» 0 правдо божија ! Класично је било гледати чиновнике новосадског крајзамта у септемб||у 1854. године. Војска крштених турских савезника искрцала се тада на Крим. На Алми се побила са Русима, који су ее морали повући Севастопољу У Веч дојезди на па ирном змају татарин од Омер пагае и донесе глас, да су савезници веК отели Севастопољ ; а бечке новине још тада нису нимало уступале у лагању својим данашњим епигонима, те и донесоше из најпоузданиЈсг извора најподробније податке о томе, како је овај тврди и главни град руски на црвом мору пао. Јован Бошковић, тада јуриста, остао је био преко оних Ферија у Бечу, па на молбу Медаковићеву оде у руско послапство, где му драге воље рекоше, да но њиховим непосредним и најновијим извештајима Севастопољ стош и да до њега непри.јатељи ни дошли нису. Одмах Медаковић обнародује ту вест. Случајно сам био тога дана дошао у Нови Сад и био сам сведок оне забуне, што јс услрд те вести вастала. Коме да се верује ? Да ли Бечанима, који онако лепо лажу, или Медаковићу, који противно вели ? Господа из крајзамта од једа да из коже изађу и лунаше главу, да ли би ее на основу закона о печатњи могло што радити са тим Медаковићем, који је тако продрзљив да протпвно „целоме свет^" тврди, да Севастопољ није пао. А кад најпосле и бечки вовинари отидљнво исповедише да су слагали, те на Омер пашина титарина сву кривицу бацише, не хтедоше Србл.и никоме више веровати, но једином Медаковићу и његовом лиоту, који ,је том приликом задобио безЈСловни аукторитет. Што се тиче Медаковићева писан.а о стварима Србије и Црне Горе, ту је понашање ћесарских власти различно било. У Србији били су кнез и влада безусловно одани Аустрији, па како је Медаковић био познат као Обреновићевац, то су нањ увек са неповерењем погледали, те би крај свега његовог опрезног писања овда