Otadžbina

ДР. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ

607

Осим публициетичкога рада његовога, Медакови!1 је и пначе радио на ки.ижевном пољу. Ту му је главно дело Повјестница сраскога њчрода, коју је издао у четири чести. Ову повесницу наменио је он грађанском реду нашега народа, нити .је он у њој хтео да изводи нова каква Факта, задовољавајући се, да с извеснога гледишта пресуђује догађаје у нашем народу. Његова непристраност показује нам се ту у најлепшо.ј светлости. Он је био срцем и душом одат Обренопићима, али му,то није нимало заслепило очи, да види велика својства Карађоуђева, нити је он спадао у оне, који мисле, да се Милош не може похвалити што се нећв Карађорђе покудити, или да се о Карађорђу не да што добро рећи, ако се неће нагрдити Милош. Сам кнез Михаило изрекао му је признаше због начина, како је писао о Карађорђу у овом поменутом делу. Ипак му историЈу тада не проиустише у Србију, јер је он ту и о кнезу Милошу изрекао објективан суд.*) Исто тако знаменит је рад његов био као издавача књига. У оно време ми јога нисмо имали, ко би српске књиге о своме трошку и на свој ризкк издавао. Кс је књигу написао, тај се морао сам старати, како ће је и издати. И у том погледу данас несравњено боље стојимо Медаковић је доста учинио и у том правцу, а ако дела, која је његова печатња издала, нису боља, није он крив, него тадашње околности, које нису пријале нашој књизи, тако да је неко време и један Рашић могао са својим књин;евним производима неку ролу играти. Ипак паља ту споменути — осим Доситијевих дела, о којима је била реч горе — Даничићев превод Муравјевљевих Писама о служби божијој, па први део Петрановићеве Историје књижевности. За овај део Петрановићеве историје дао је Медаковић 300 Фор. ср. на име хонорара. Грехота би била, ако цело Петрановићево дело не би угледало света. Ту је труд целога живота родољубна Србина, који по свом научном изображен.у за цело није уступао туђинским литерарним историцима, који на риФове пишу своја дела, да их после мањи народи преводе, увлачећи тиме међу нас туђинска мњења о важној грани људскога развитка. Још је Медаковић помагао издавање гдекојих дела тиме, што је губитак, ако би га одатле можда било, узимао на рачун своје печатње, а никакву добит није одатле за се тражио. Тим начином изишао је на пр. Јована Бошковића превод Штуровога дела о словенским народним песмама. Овде ваља још спомеиутп и календаре Медакови*)Кнез Михаило потпомогао је новцем изданање Медаковићене иовесиице Кад му је Медаковић после вратио овај нонац, рекао је кне:), да је то лрви зајам, ко.ји му се враћа.