Otadžbina

612

ЛР. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ

рају, него и Горчакова и све Русе, Шта ће да.ће бити, видићемо,. а ово смо већ видили. Нека гледају Руси, како сад бесне и у Пешти и у Бечу." 7 (19) августа 1876. примећује: „Г>уси би се прије споразумјели и са Енглезима, него са Мађарима. То је вал,да знао сватко осим Горчакова." 20. Фабруарија (4. марта) 1878. пита на дринопол>ске прелиминарије : „Од куд Бугарској автономија потпуна, а Херцеговини не ?" 4 (16) јунвја 1878. вели : »Конгрес мути. Над нашим крајевима иредаде власт Мађару. Можемо мислити, како Ке он газдовати. Не би се он за то ни отимао толико, да се не нада и да не мисли Орбима кварити што више може. А сад ће моћи доста. Овамо (у Хрватској) и»а већ више чиновнш.а, ^оји с> за Бссну одређени, а из Далмације ће ваљда какве Павлиновићевце у Херцеговину. Потурчењацима ће дати превласт, а на ове ће упућивати шокце. Изићи ће, бојим се, враг од тетке. Да је рађено паметно од кога је требало, било би то друкчије и много боље. Орби проливаше крв и страдаше љуто од сваке руке, а други се смијаху, те сад хоће јошт и да се користе. Те смо среће били свакад, јер смо и те памети били. Све нам је непријател., а ваљда нитко већи него ми сами. Мајкову евала ! Само што је закаснио. Они из Србије, који су бнли у Стамболу, а и други (из Србије), требало је раније да су то знали, што зна Мајков, пак да су казивали и казивали Игњатијеву, те не би овај скоро и Призрен дао Бугарима.« У писму од 19 (31) августа 1879. пише; »Ја не знам, колико су српски властници дали повода, али са нашега гледишта не може се узети друкчије, него да су Русима Бугари куд камо милији него Срби, пак и сами Црногорци. Не знам, хоћу ли ја доживити, али држим, да Р^сима нитко неће бити неблагодаран толико, колико Бугари. Ја бих волио да не погодим . . . Шта ће бити са Босном и Херцеговином ? Је ли могуће, да ће Руси пустити Мађаре, да подижу и једне и друге ренегате на штету већине и да остану у тим земљама без краја и конца ? Тко >е могао мислити друго, него да ће Руси запитати бар Андраша, докле он мисли реФормисати и остати. Ни гласа јошт од тога 1 Али то ваљда мора наступити и крај свему имала би бити автономија бар онакова, како је у Источној Румелији.в Ја мислим, да су довољни горњи наводи за оцену Медакови1 ева русоманства. У том степену сви смо ми русомани. А мислим д 1 ми не треба ни опровргавати оне, који су можда из топлога заступања Русије у Српском Дневнину изводили, да је Меда-