Otadžbina

КЊИЖЕБНИ ПРЕГЛЕД

не разбирајући ни на иаквом је иитању, ни за што је Ристић пао, нити оает каква му добра може донети нова влада. Главно је било само да је Ристић пао. Њелова владавииа била је народу толико додијала, да је народ мислио само нек му се једном он с врата скине, иа Т\е све боље бити И то је написао шеФ оне партије, којој су пуна уста народа, која се погива на свест народну, на његову зрелост да сам собом управља „у свима гранама државне управе" и т. д. Ни најгрђи непријатељ демократије и самоуправе народне, не би могао тако погрдно говорити о свести каквога народа, не би могао цео народ престављати као каквог лакомиеленог частољупца, коме је главно да вечно буде еамо промена и метеж, не би ли што год у њему за се ућелепирио. Не господо, ми који имамо куражи да не ласкамо никоме па ни народу., који немамо особито висок појам о политичкој свести једног земљорадничког и сточарског народа, који је тек изишао из одношаја патријархалног живота, ми који немамо оообитс г решпекта од јавног мњења, јер смо из близа гледали како се оно Фабрикује, ми морамо да узмемо у заштиту тај јадни народ од вас, који му се намећете за привилегисане поборнике и адвокате. Не господо, ако се народ радовао паду Ристићеву, онда знајте да је он морао имати дубоко осећаних узрока за то, а није мислио „нек само Ристић падне па што му драго" и ако се радовао доласку садашњег кабинета, онда је такође морао имати озбиљних разлога за то. Та кад би ваша оцена народне свести била истинита, онда би и оне стотине потписа на адресама поверења, којима данас пуните вашу „Самоуправу" доказивале да народ жели само да падне садашња влада, а не да је уверен да ћете ви саставити бољу. Али коме ја говорим ? Та ви најбоље знате да народ (маса његова) не зна ни за једнога од тих ваших идола које данас дижете у звезде да би их сутра бацили у блато, он сиромах зна само за своју невољу, он сиромах гледа само да заради себи хлеба. Ако има кога који се радује кад један министар падне а други се попне, то сте ви господо, код којих „не мозе висе да се типи", који можете да ћарите у министарским кризама, ви се радујете и они који мисле да ће поред вас моћи боље живети а мање радити, а не народ, чије име ви само злоупотребљавате за своје цељи. Још је паметније оно што г. Пашић говори о новоме кабинету који је дошао после Ристићевог. Он вели : „И ако је народ сневесељавала помисао да сви људи у кабинету немају баш тако сјпјну ирошлост, опет се надао (народ) да