Otadžbina

634

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

баика банкротирати. Свак зна, а и Пашић у својо.ј хроници признаје да су они били против тог уговора из сасвим других узрока. Да видимо како 1е (јгапс! 2ауе1;сћагоЈ8 критикује сстали рад садашп е владе. За закон о лутријском за.јму има само приметбу да је »несавршен и неиотпун«. Ах, то се може рећи за свако дело људских руку, па макар то биле најчистије радикалне руке. Али питан.е је је ли тај зајам био државна нужда или не ? Али о томе наш кроначар не вели ни речи, всћ полази даље и за „санитетски закон" каже да је истина „ударио темељ организадији санитетске струке у земљи, али и он има доста махна, које се морају исправитв, да не би цео закон упропастиле." На то би ми такође могли рећи „Токмо једин Бог без грјеха" али нека нам се допусти скромна интерпелација на, вођа «Њ. В. верне опозиције« : кад у том закону има тако страшних махна, које цео закон могу упропастиги, онда како је могућно да опозиција није ни једном речцом устала против тих махна, ве^ се задовол.ила са иЗменама пеких ситница, са бриљантним беседама Демостена из Бранковине о мешавини крви, и са бесмртним питањем ражан.ског Камила Демулена о томе да ли су и свин,е преживари ? Што Пашић вели о Финансијским законима, које је вотирала прва сесија садашње народне екупштине, то се такође може свести у ове речи,, погрешно, несавршно, штетно" Никаква доказа за те стереотипне придеве, никаквсг наговешгаја како би опозиција те законе удесила, да је она била у већини, никакве напомене какве би они нове Финансијске изворе створили када би дошли на .владу. Али опет не можемо да не ци гирамо макар два бисера из те рас • ираве Паишћеве. ГовореНи о таксама судским он вели да тај закон ствара у нашој землзи «ред робов а», а за закон о крчмарини да је присто прирез на — сиротињу . . . Баш то није лепо од наше државе. Под либепалцима се начини каста од војске, а под напредњацима 3 аведоше робове. и то •— страшно је рећи — при крају XIX века, када вал)Да ни Занзибарски султан не сме имати робља. Па онда та клета крчмарна ! Ми бесни чиновници, богаташи, и експлоататори нарсдног зноја, што не изби.јамо из механе, ми ћемо да пијемо, а сиротиња ће за то да плаћа порезу ! Баш је ово данашње људско друштво из темеља груло, а г. Пашићу ? Оно што политички хорничар „Рада" говори о трговачком уговору, о промени устава, о измеКарству (а пе по-штици) садашп е владе наспрам Аустрије, то је све толико пута понављано у „Самоуправи °да безбе<1и рад тога није било нужно осниватц нов журнал.