Otadžbina

КРДТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКБ

13

на многијем мјестима апшеронскога полуострова. Ови вјечити огњеви, или горећи гас, којим дише апшеронски полуостров, био је узроком што су се овде населили огњепоклоници и сазидали себи храмове, који се и данас у цјелости налазе, а огњеиоклоника Гвебра сада има врло мало. Најзнаменитији храм или светилиштеогњепоклоника, налази се од Баку 26 врста и назива се Атеш — хаг, ђе гори вјечни огањ. Прича се да је зендавеста написана у овом манастиру и да се Зороастр гријао код овијех огњева. Путујући дању ви не видите пламена него, на свакоју страну, на различннјем дистанцијама, ви вчдите ђе из земље избија дим, тако да је тешко дисати овијем загушљивим ваздухом који напомиње наФту и петролеум. Због тога ја нијесам дошао до знаменитога светилишта нити видио Гвебре негледајући на то што сам се нагријао огневима Зороастра, које ми је већ било досадило и врнем се натраг. Већ је била ноћ. и ми смо били на неколико врста од Баку ђе такође бијаше гњијездо вјечнијех огњева. Ноћу је са својем друкчија слика ! на мјесто димова које сте дању виђели, испред вас на сто мјеста, из земљинијех пукотина, избија нламен, који се сакрије, па опет с нова покаже као језик срдите змије. Залуду се вјетар стара те да угаси ове огњеве ! Гледајући ову слику око себе није се чудити што је у стара времена, кад су природне науке спавале, било много огњепоклоника који су се молили вјечним огњевима као символу свемогућега бића ! Бијаше врло касно кад смо се вратили у град од прилике 10 сати вечера. Ја пођем у гостионицу и легнем спавати, ово је било у очи мојег одласка у Ензели. Јутром у 9 сати с истијем паробродом «Јерменин» ја пођем даље. Вријеме бијаше врло лијепо ; капетан пароброда говораше да ријетко бива такво вријеме на каспискоме мору. У даљавајући се од Баку около којега немаше нигђе биљке ни помена о биљном царству — ми