Otadžbina

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

19

којијем ни Хива ни Персија нијосу жељеље дијелити мегдан ! Русија је с ирезрењем гледала на Ахал-Текинце и само је знала да у некаквијем пјесковитијем пустпњама живе Туркмени, које је лако освојити, па за то пошље један пут експедицију из које се мало њих врате натраг. Послије овога она је неколико пута шиљала експедиције, ако и не многобројне, од којих су се такође мало враћали, него су поизгибали мли од руке дивл>ега азијата или од природнијех препона каогврућине жеђи, разничнијех болести и т. д. Кад је Русија виђела да се није шалити с Ахалтекинцима, она пошље неколико пукова најболЈв коњице и пјешака из све кавкаске Армије, која се у Русији рачуна најбол.а, пошље артиљерију ; једном {»ијечу све војничке преиаративе. Кад је све било готово, војска пређе преко каспискога мора 1879 год. под предвођењем ђенерала Ађутанта Лазарева, (благодарећи њему причају узет је Карс) дође у Туркменију. Ђенерал Лазарев случајно умре; а унраву над војском узме ђ. Ламакин, кокојега Ахал-текинци код Гео-тепе и под управом оног истог Нур-Верди-хана разбију још грђе него Персијанце и Хивљане, тако да се овај морао потучен натраг повратити. 0 овоме разумије се није много било познато страноме свијету, јер Русија као и Инглешка ратује у Азијп кријући. Побједивши Ахал-текинци и Русе, они се још више подигну и били су апсолутно увјерени да их није могуће осво јити ; овако су им барем оџе предсказивале. Положај Русије у средњој Азије бго је врло рђав послије овога. Сви средњо-азијски народи, који су под Русијом, почну сумњати у хмогућност Русије и замишљати ствари које нису биле николико повољне руској политици. Налазећи се у оваквом положају, односно азијатскијех народа, Русија је морала категорички ријешити ово Ахалтекинско питање и послати опет војску у Туркменију 9*