Otadžbina

24

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЛ.ЕШКЕ

је живио командујући војском ђен. Скобељев. Може се рећи, разумије се односно, да је болница била уређена доста добро. Негледајућп што је Чикишљар псред мора, у нему ј« ваздух врло сух и непрпјатан. Врући пијесак у којему грезну ноге. силна врућина, слана вода некакве особите мухе и комарци, прашина у очи — ово су достојанства Чикпшљара у којему човек хнљаду пута проклиње судбину која га је овде довела. Послије веколико дана злосретнога чикишљарскога пребивања ја кренем даље. Већ је било вријеме да се један дио војске крене напријед у којему су ишли сапери (вареигв), који као што је познато увјек иду пред војском по непознатим мјестима, и ишту најудобнији пут по којему мора војска иКи. Премда је пут овуда био познат, или опет морали су га на неким мјестима поправљати, како би лакше било пролазити артиљерији. У овом првом ешалону ја сам био надначен љекарем и морао сам се с њима одправити. Пред одлазак војска је, по заповјести главнокомандујућег, била разређена у Фронтове, и чекала главнокомандујућег, који је хтео виђети да ли је све у реду. Кад је све било спремно, онда Скобељев са својом свитом дође на бијелом коњу, поздрави се с војском и у неколико ријечи резумира им узроке због којијех су Руси у првим експедицијама пострадали, укаже им начине, како ће се владати у бојевима с Ахал-текинцима, напомене им да се сјете многих бојева у којима су се руски солдати одликовали. У опће слово, које им је он доста краснорјечиво говорио, било је врло умјестно и паметно, тако да је оно као електрички ток протекло кроз жиле све воЈСке, која га је слушала. Скобељев се са иратњом врати натраг, а ми на силу природнијех препрека (врућине, вјетрова врућијех и т. д ) пођемо даље напријед. Монотона бозводна и пјес-