Otadžbina

26

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

батир не ћемо наћи даље. Природа бијаше једнака, сунчани зраци још врући, а солдати падаху сгевсепс1о од тво1а1 ;10 тако да их већ много било припето на камиле. Оваквијем путом ми дође.мо у мјесто које звагае Ч&т и који ја не ћу нигда заборавити ! Ово је мјесто најцрње и најјадније и цијелој средњо] Азији а мислим и на цијелом земном кругу ! њега сами туркмени називају ааклом. У њему бпјаше силна врућина, а из риједка пуваху некакви врући ветрови као год из пећи ; стеаринове свијеће, које смо хћели вечером заждртн да се видимо, бјеху се све растопиле. Температура на сунцу бијаше 50° К° (на мом термометру 49Ј/ 2 ° К°). Ја сам мислио да ћу се овђе опржити. Неговорећи о томе како смо се ми осјећали у Чату. пего и камиле ричући показиваху своја незадовољства и не могаху трпљетп ове непрпјатне природне стимуле. Велике пјесковпте гомиле, које се бијаху благодарећи силнијем (и врућијем) вјетровима учиниле, изгледаху као велика брда Нигђе толико понора (јама, пропасти) нијесам видио као у Чату, којп се све већма и већма умножавају. Причају који су послпје нас пролазили, да је на једном мјесту у Чату пропала била земла и утонуле двије натоварене камиле, које се и данас тамо налаве. У вријеме првијех експедпција у Чату је највпше умирало људи а такође и шеФ предпошљедЕБе експедиције ћенерал-ађутант Лазарев Овђе је био метнут један гарнизон војоке, која је сретала и пратила пролазећу овуда војску, јер су овђе често Ахал-текинци нападали на таин који је за војском ходио. Поред Чата тече ријека Атрек х ) која увире у каспнско море. Судећи по мјесту куда иде Атрек, може се мислити да је ова ријека у стара времена била врло велика, јер корито ријеке дубоко је на неким мјестпма од 15 1) По Атрекује ншао Александр Македоиски у Индију.