Otadžbina

48

у г о р и

да Ахал-текинци нијесу намјерни били остављати своју тврђаву. Већ је приближавао новембар мјесец, у којему није била велика врућина (односно) јер се температура била понизила на неколико гради а и било је могуће слободно дисати и ако врући вјетар од кара-кумске пустиње није преставао дувати.

Црна горо моје место мило Често ли сам тебе покодио, У твом крилу далеко од града Сањала је моја душа млада, А поток је овуд жуборио С) срећн ми само говорио ! Слушах тице како мило иоје, Бетрић песме залахори своје Росно цвеће сладак мирис вије Еј међ људма тако никад није! Јер где злоба л>уби људске груди, Лена срећа никад се не будиг,1

И тад често, о колико пута , Часом мине ова боља љута Заборавим да у свету жнвим Па се теби у тишини дивим Мир жељени ког међ људма нема Твоје крило увек ми га спрема!

(ндставићк се)

У ГОРИ

II сад ево далеко од људи Срце моје само теби жуди. Не питај га : како му је тамо