Otadžbina

С А Њ А Л О

57

големе пећи. Али се велика промена догодила на лику старога наставника ; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам г а чисто тешко познати. Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама. Густу косу свила у витицу око Феса са црном свиленом кићанком. Какве крупне црне очи исиод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен У руци јој шав, оборила лепу мудру главу и — н:ије. Онај исти стари, сада још старији сат тик-таче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумоЛзиве часове живота. А кад бнсте ушли у учионицу једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије, готово поцрниле, пуне урезаннх имена од неколиких ђачких нараштаја. Патоси се извчтоперили, прозорп на зар'ђанпм шарчицама олабавили ; она велика пећ пспрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а свети се Сава једва види из свог црног оквмра, толико га покрио прах који се не да више очистити. — она неразговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљнве стопе. У целој кући нема тишина. Ђацп распуштени кућама због бербе. Друга половина септембра, време чпсто, топло, суво — грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели. Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада госнодина. Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров, од срезанога клиса, на много места попустио, па овде онде озеленео маховином. У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема Фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене