Otadžbina

шеко i рлн11цк

17

сио допратили те труно до Књажевца и до границв, сада је на реду да видимо шта су те трупе радиле ирешав иреко границе. Заузеће Св. Николе , Куле и Бабине главе већ је спомемуто. Осем кратке борбе на Св. Николи није код љих било ничега што би нарочито требало огшсати. На реду је да говорнмо о нападу на Ак-Паланку и о освојењу те вароши. Ми нећемо претендовати на потпуиост , која се мора тражити од званпчног описа другог рата, који је издало оперативно одел>ење врховне команде, ми ће мо за сваку битку ноћи с онпм делом војске који је у тој битци имао највећег удела, па ћемо по причању оних који су били у редовима тих труиа. покушати да нацртамо оне главне догађаје у другоме рату, које несмо својим очима гледали. Може се поуздано рећи да је бигку иа Ак-Паланци решила комбинован а бригада. тимочкога кора. , за то ћемо да најпре пођемо с њоме преко границе и да је пратимо до свршетка те битке. Комбинована бригада, која се као што смо видели, Формирала из два крајинска и два црноречка батаљона узевши за овоје комбиновање цео пети батаљон стајаће војске у се, добила је 30-ог Новембра свога бригадира у лицу капетана I кл. Љубомира Бајаловића, и 1-ог Децембра улогорила се на тиовачком пољу где је остала до 4 Децембра. То време употребљено је на што бољу организацпју и опрему бригаде. Брнгада је подел^ена у два пука тако да су црноречки батаљони саставилп први пук под командом капетана Ф. Михоковића, а крајински батаљони други пук иод командом капетана Павла Јуришића ; сваки је пук добио по четири ОФицира, по једног батаљонског команданта и помоћника на сваки батаљон; тако првим батаљоном командовао је поручик Глиша Марковић, а помоћник му је био поручик Владимир Петровић. Други батаљон добио ]е поручик Живан Отаџбина XI, 41. 2