Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

19

њена комора морала да оде чак у Књажевац ио хлебац, те тако је бригада, не дочекавши храну, и без ове морала прећи границу... При прелазу није било никаквог отпора од стране непријател>а, и бригада је прописаним редом маширала друмом, осигуравајући се побочним патролама. Село Извор оставила је у лево, па кад је дошла до раскршћа окренула је десно к Пироту. Овај пут води између огранака »Црнога врха» и «Бабине главе". Земљиште је доља дугулкаста, и путем доминирају стрми висови с' једне и с друге стране који се од поменутог раскршћа до карауле (( Клне" све више зближују, док се код те карауле не изађе на вододелницу, с које се воде слевају : с једне стране ка Коренатцу, Формирајући један крак трговишког Тимока, а с друге страае к селу Темској, где се улевају у Нишаву. С једне и с друге стране пута висови су склоп камених стена и обронака , а обрасли ниским и младим шу марцпма. Пут нрелази на више места преко потока на којима беху врло рђаве ћуприје, нарочито беше рђав пут онде где се пење караули Клни. Доља беше на више места поплављена водом од истопл^еног снега. Бригада је имала задатак да што пре прође кроз овај теснац и да се попне на положај код карауле Клне, где је имала да у десно добије везу са књажсвачком бригадом прве класе, која је у исти мах наступала од Пандирала ка Бабиној глави, те да тако образују један Фронт према Ак-Палаици и Пироту, осигуране од видинског пута у полеђини књажевачком бригадом друге класе и једном брдском батеријом. Због смотреног наступања, због рћавог времена, јер сеег непресано падаше тако, да је пут пред вече био врло рћав, нарочито за топове, комбинована бригада маши2 *