Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

23

тим де чека и не отвара ватру дотле док се не почне напад с Фронта на Нишор. и док се не би приуготовио артиљеријом. Осталу трупу превео је кап. Бајаловић преко Нуприје и упутио се друмоч на вис, пошто се капред патролама уверио да на Равну нема Турака. Кад се попео на вис «границу» одредио је с чела једну чету у ланац и спустио је на ниже наснрам Будим дела да би тако могао сигурније попети се на Равпо и осигурати. Било јо око 1 "| 2 сах. по подне кад на један пут спусти се тако густа магла да се није могло иишта видети на 10 корачаји пред собом. Како је било доста вођа из околних села, то је трупа наставила марга. Дошав на Равно са целом трупом око 2 1 | 2 сах. но иодне, командант комбиноване бригаде увидео је да се тога дана не хможе никакав напад на Нишор цредузети, јер не беше саветно на непознатом земљишту тумарати по густој магли. Он је сам лично донекле према Нишору рекогносковао и видео је да тога дана не може бити ништа, за то је трупе улогорио под шаториће, и то први пук према Нишору, другп пук према Будимделу, а обе батерије у средини и позади. Предстраже су одмах истурене и логор осигуран од изненађења. Добровоувачки батаљон био је у то време вигае села Ореовице У четири сахата иосле подне добио је кап. Бајаловић писмену заповест команданта књажевачке војске, да с једним батаљоном заузме ћуприју на Темској, да одмах направи мостови опкоп, да до ћуприје спусти два топа тешке батерије, који ће бранити прелаз, да добровољачки батаљон спусти к селу Церови где ће служити као иотпора оном батаљону који ће заузети ћуприју Темску и с којим треба да остану и војници «летећег кора" са четовођом Милисавом, који треба с њима да патролише на све стране.