Otadžbina

552

ОРГАНИЗМН И АНОРГАНИ

својом атомском конституцијом као лако распадљива и имбибицијона беланчевинаста материја, у стању да врши готово све тако зване «животне Функције». Тако н. пр. ова примитивна прастворења чине врло приметна кретања. помоћу врло променљивих и несталних израштаја безобличја, који стрше са поврпгане а резултат су међусобног меп.ања положаја молекила у сталној-теччој беланчевинасгој материји. Дражљивост изражавају ове животињице у виду реФлекса упливом извесних реакција, променом кретања , н. пр. увлачењем псевдоподнја, при додиру са каквим страним телом н. пр иглом која је оквашена сирћетном киселином и т. д. Храњење извршују ове животињице или тиме, што оне она у околној води растворена проста сједињења као угљену киселину, амонијак и т. д. непосредно комбинују у сложена угљеничка сједињења, у беланчевпнасту материју протоплазме ; или се хране механичким примањем сталних материја, из којих оне онда у својој унутрашњости растављањем одвајају употребл.иве материје асимилирајући их. Напослетку илођење бива најпростијим начином — дељењем. Па при свем том ови организми немају никаквих «органа»! Они су онолико исто потпуно хомогени као и сваки други кристал а с морфолошког гледишта у толико још несавршенији, што су њихови саставни молекили у свима правцима врло лако покретл>иви, и цела индивндуа не може никако да задржи једну самосталну Форму, него се на против непрестано мења. Да би ове најпростије и најнесавршеније организме, код којих не можемо ни помоћу микроскопа, нити хе• мијским реагенцијама да докажемо ни најмањи степен диФеренцирања хомогеног , протоплазменог тела, од осталих, из неједнаких делова сложених организама, могли разликовати онако као што треба, ми их једном за свагда означујемо именом и Монере» или внајпростији". И доиста ми морамо особиту пажњу обратити на ове врло