Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

555

тићи, дрва итд. постали су по неком извесном закону; то су агрегати многобројних појединих кристала, агрегати рз више индивидуа нижега реда, које се заједнички ујединише да направе једно велико цело. Известан број централних кристалних индивидуа сачињава осовину, око које су се после све остале периФеричке индивпдуе наслагале повинујући се при томе одређеним односима прцвлачења и одбијања ове оредсредне осовине. На овим по све компликованим леденим дрвима итд. види се врло лепо како свака она 1 иглица, свака споредна гранчица главне осовине постаје новим средиштем око кога се прикупљају нови редови других још нижих индивидуа. Осим тога и иначе наилазимо врло често на друге још простије и сложеније кристалне агрегате (као што оу на пр. крист. друзе итд), који се никако не могу узети да су једна проста гомила кристала стрпана без икаквога закона, него као извесна образовања по сталним односима привлачења и одбијања , по којима свагда једна сложена целина повлачи за собом и сложени начин поређања појединих делова. Пошто се сви чудновати и у неколико загонетни производи из ближе испитају , надати се је да ћемо и код ових «кристалних етабала" наћи извесне законе који ће нам показати начин ступања индивидуа различитога реда у једну вишу заједничку целину. Изнаћи све ове законе за аноргане значи испунити онај исти задатак који и тектологија за организме има. 2. Основни облшји органских и аноргансних индивидуа. У почетку овога дела споменулисмо на једном месту да се обично узима као да друга битна разлика између организама и аноргана лежи у самој различности спољашњега лика. Код анорганских нотпуно развијених индивидуа, код кристла «облик је њихов свагда при-