Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

575

неку извесну меру, којаје међу тим кохезијом молекила беланчевинастог тела одређена, одма ће онај једини стари атракцијони центрум почети губити владу над остачом целином и напослетку тело Не со распасти илп у две привлачне средсредне тачке, које ће се међусобно одбијати и свака засебица тежити да привлачи изоловане молекиле , или ће поред оног пређашњег простог кохезионог друштва постати више нових друштава, тако да ће се цело тело морати доцније раздвојити у више разних индивидуалних делова. Сад ће свака ова нова јединка примањем хране постепено расти и самостално се развијати до неке извесне границе , док исту на послетку не прекорачи и усљед тога и изнова се подели у више нових индивидуа, које ће опет отпочети ову нсту игру ниЈвотних појава. Као што видцмо , ове пове јединке нису иишта друго до делови родитељског организма. који ће се доцније даљим растељем постепено развити у савршену јединку. Из овога можемо веома јасно појмити оне по све важне основне узроке, које производе индивидуални облик , можемо врло лако растумачитп себи важне законе наслеђа и ирилагођивањ а. Оставл^ајући да доцније пространије и детаљније објаснимо ове Функције, споменућемо сада само то : да се Функција наслеђа поглавито оснива на оној тесној материјалној вези, која постоји између родитеља и ново поставшег организма. Пошто су, као што горе рекосмо, нови организми само делови родитељског организма, опда није ни мало чудновато за што и поједине честице новог организма имају оне исте особине, које и њихов родптељ. Осим тога сасвим је прпродно што су им онда и Физиолошке особине једнаке. Ово је основа појави наслеђа , по којој је сваки нови организам налик родитељском организму. Али овој апсолутној једнакости на супрот дејствује друга једна сила, која је од великог уплива на нови организам, који је, као што знамо један доо родитељског ор-