Otadžbina

586

ОРГАНИЗМ[I И АНОРГАНИ

се зову голе ћелије х лп ираћелије (§утпосу1а) а ћелије са мембраном (Беросу1а) јесу оне које су с поља обмо тане по једном мембраном. Овим правим ћелијама са јадром унутра , које се сада обично сматрају као једини елементарни делови организама, стоје на супрот они далеко простији и несавршенији елементарни делови, оне мало час спомињане хомогене алазмене куглице без јадра, које ћемо ми за разлику од правих ћелија назвати цитоде. Амо спадају н. пр. све монере (протогенес, протамеба) и безбрзј протиста из стабла ризопода и протопласта и т. д. Обично се ови најпростији организми узимљу као аорганизми од једне ћелије", међу тим оне стоје још нижо и испод организама од једпе ћелије пошто је шихово тело нротаплазмено пошуно хомогено и још није диФеренцирало у плазму и јадро. Као год и ћелије, тако исто и цитоде могу бити голе (§утпосу1;ос1а) !1ли снабдевене са једном мембраном (^еросу1ос1а), дакле ирацитоде и цитодв са мембраном. Цитоде и ћелије скупа зваћемо у будуће једним именом: аластиде. Пошто су цитоде, које нам као нотиуно хомогена плазмема тела представл.ају најпростије самосталне елементарне оргаиизме, до скора посве биле занемарене и искључиво само ћелије сматране као најпростији самостални елементарни организми, то се услед тога није као што треба ценио ни онај прелаз, који нам цитоде представљају (као најпростије органске индивидуе) почевши од најнижих организама са једном ћелијом па до наЈсавршенијих анорганских индивидуа, до кристала. Но данас је са свим сигурно, да су нам ови прелазии облици, ове цитоде од највећега значаја по монистичку Биологију а нарочмто с тога, што нам онм јако потпомажу да испунимо ону провалију између ћелија и кристала, која је негда у великом јеку била. Онште порећеље ћелија са кристалима, као и иокушај, да се и постајање ћелија као год и постанак