Otadžbina

36

О ТРАГИЧНОЈ КРИВИЦИ

треће гледиште, да му се кривица пресуди. Пре свега Отело је естетично крив, што трагично пропада, јер је он узвишена карагстера , и пропада због досљедне једностраности, која је прека потреба ономе естетичноме одликовању. Хармонија у особинама његовога карактера и она у њега особита а велика страст може постићи, да произведе толико естетично задовољство само тиме, што он хоће да буде оно , што по својој природи и јесте, безбрижан плаховит црнац, који се подједно може страстно раздражити, да ч ини добро или зло, који напрасито ради а хладно не размишља. Хармоније у његовоме карактеру између тога на што га природа упућује и што сам намишља, спаја и његове као што се чини најпротивније особпне у хармоничну целину, и због тога да једнострано морално пресуђујемо и она нам је на путу , да са моралним огорчењем осудимо његову подозриву љубомору, као што би она подпунце заслужила , кад не би из тако племенитога корена ш>текла, као што је поверљива безбрижност, због које пада као бедна жртва Јагова. Кад сам себе осуди тиме, што од своје воље себи смрт задаје, кад дозна , какав је злочин учинио, онда немамо повода да га од своје стране осудимо ; место тога , можемо да из његове смрти у нашој маштп створимо од свију важнијих црта његовога карактера, ма да су тако страхота узвчшене, неку заокружену целину, која својом савршеном хармонијом јако заслужује , да нам се у естетичноме обзиру допадие. Само у пренесеном значењу, који је далеко од прво-битнога, може бити говора о кривици у естетичноме смислу, јер је трагична кривица, баш на против од моралне, управо онај рад, због кога се трагичан јунак допада. Само јунакова узвишеност а ништа друго изазпва гледаоца, да симпатише са јунаком, изазива судбчну, да му буде непријатељ. Тако је трагичан јунак,.