Otadžbina

606 МОДЕРНА УСТАВНООТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ

сва невоља преставничке владавине ни у томе не лежи. И за најмањи чин законодавни и управни ваља имати стручне способности чега никако не може бити у гомили представничкој, с тога велике скунштине нису не само за непосредну но ни за посредну в 1адавину, јер су на послетку поједини одбори законодавци, а скупштина па ма н најспремнија само контролор, јер као што Миљ вели, скупштини није задаћа да ради но да контролише. Дакле на послетку у мајсторској модерној држави скупштине су ни више ни мање но места за брбљање. То су прекори које противници бацају у лице модерној представничкој владавини, а по мњењу Миљевом ти су прекори у више прилика по све оправдани. Црње истине и истинитије слике од ове и нема можда у модерном државном животу. Да народ непосредно учествује сам собом у законодавству то је по мајсторској модерној уставности по све немогућно, па као што видесмо из речи Миљевих то је немогућно ни посредно, јер скупштина нема знања, није спремна, није стручна, нема појма о преплетеним модерним мајсторијама, с тога се као што рече Миљ, извргне у гомилу за просто брбљање и ништа више. ! ) Ми с тим не можемо дотле терати, али свакојако може се бар најмање казати да је репрезентативни модерпи систем у више прилика права мора на грудима свега што је у истини, човечанско и народно, нарочито народа младог здравог и нспоквареног. Једна само илустрација из нашег најновијег нарламентарног живота биће довољна да потврди ово што рекосмо. У једној од наших последњих скупштина, један од најжешћих радикала наших дана са свом својом снагом потпомагаше закопски предлог по коме не ваља никоме ни за што веровати, но да и за најмање подужице мора имати писмена исправа, да дакле казивање сведока односно дугова нема никакве вредности, и то с тога, што је , како се изрази тај љути радикал, народ дотле покварен да ће за полић ракије сведочити што се год хоће ! Ето како репрезентује жестоки радикал оне који су га избрали и на скупштину послали ! Ван сваке је сумње да свет није иигда запамтио тако страхотне и неразложне оптужбе народа свога, као што ;је та коју изнесе српски радикал у нашем парламенту. Све је непоштено, све покварено, никоме ништа не ваља веровати, — ето тако говори, тако нреставља покрајину и народ свој Ншпта није жалосније видети од човека који је позват да нешто ради, а он о тома раду никаког појма нема. Без прегоњења може се рећи, да су сви наши сељаци који седе у нашој скупштини у том жалосном положају. «Ја се не разумем у томе ни мало« рече нам пре неколико година један поштен посланик, кад му говорасмо да изнесе извесан предлог у скупштини.